четвртак, 02. новембар 2017.

Ministar Goran Trivan dao zeleno svetlo za ekološku katastrofu na Staroj planini


Posredstvom Vojvođanske zelene inicijative, dobili smo saopštenje predsednika Udruženja „Temska“, Aleksandra Jovanovića Ćute,  koje prenosimo u celosti:
Foto: Screenshot/ Youtube, Vladimir Filipović

POZITIVNO REŠENJE MINSTRA GORANA TRIVANA ZA MHE PAKLEŠTICA ČIJA IZGRADNJA NIJE PREDVIĐENA PROSTORNIM PLANOM PARKA PRIRODE STARA PLANINA!

Foto: Screenshot/ Youtube, Aljazzera
Dana 18.07.2017. ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je pozitivno rešenje na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju MHE Pakleštica. Stavljanjem potpisa na ovaj dokument ministar Goran Trivan dao je zeleno svetlo za ekološku katastrofu od čijih se posledica Stara planina nikada ne bi oporavila.
Inicijativu za njeno sazivanje pokrenuo je čovek iz ministarstva ekologije (ne znam kako se zove nije ni bitno) koji je ujedno i član komisije. Mhe Pkleštica najveća je u odnosu na sve ostale mhe na Staroj planini jedino što je nema u Prostornom planu. Međutim projekat i dokumentacija za nju postoji, Zavod za zaštitu izdao je nekoliko mišljenja i rešenja za taj projekat.
Njena izgradnja planirana je na mestu najvećeg mrestilišta ribe na Staroj planini u masivu Vladikinih ploča. Projektom je predviđeno miniranje 2km dugačkog tunela kroz masiv i izmeštanje 10km toka reke Visočice. Bio bo to kraj praktično za sav  živi svet na većem delu Stare planine.
Iz dokumenta u prilogu jasno se vidi o čemu se radi. Ministar Trivan potpisao je pozitivno rešenje za Paklešticu i to odmah čim je stupio na mesto ministra. Ovaj dokument stavlja ga u veoma nezgodnu poziciju iz više razloga.
Prigovor na mišljenje o uticaju na životnu sredinu projekta izgradnje MHE Pakleštica
Mini hidroelektrana Pakleštica zasniva svoj rad na dovođenu voda Visočice do mašinske hale hidrocentrale, vodozahvatom i tunelom dugim 2100 metara, kroz masiv Vidliča, tvoreći bypass mimo prirodnog toka reke Vosičice. Time i projektovanim „biološkim minimumom“ od 900 litara u sekundi, značajno bi se narušio vodni režim od koga zavise svi organizmi reke i njene neposredne okoline a novonastali uslovi nikako se ne bi mogli nazvati životnim jer bi promene drastično uticale na kompletan bio i geodiverzitet Vladikine ploče, rečne klisure pod posebnim režimom zaštite u Parku prirode Stara planina. Te iste promene vodnog režima u klisuri i delu toka Visočice nizvodno od nje, u ukupnoj dužini od osam kilometara, osim na živi svet reke i planine, izazvaće nesagledive posledice po život ljudi u čitavoj pirotskoj kotlini.
Kao karakteristična bujična reka, Visočica ima umereno niske vodostaje tokom većeg dela godine i dva do tri vrha u protoku, sa desetostruko većom količinom vode u jedinici vremena ali u relativno kratkom vremenskom trajanju, od par dana tokom letnjih nepogoda i velike količine padavina do nekoliko prolećnih nedelja prilikom otapanja snega. Čak i ovo pravilo treba prihvatiti uslovno jer u evidentnoj promeni klime zimske padavine često izostanu u uobičajenom obimu a letnje budu smeštne u samo dva do tri vrlo udaljena i kratka intervala ali sa dramatičnim posledicama.
Prosek protoka rekom Visočicom daleko je veći od projektom predstavljenog „biološkog minimuma“ jer u razlaganju godišnjih količina padavina značajno utiču još uvek očuvane pašnjačke i šumske sastojine u gornjim tokovima pritoka Visočice. Na tom i takvom protoku je baziran čitav život reke i njenog šireg priobalja i njegovim drastičnim menjanjem u smislu daljeg uprosečavanja, vrši se praktično uništenje svih organizama reke i onih koji su svoj opstanak bazirali u tom ekosistemu sa njegovim integralnim osobinama. Planiranim vodozahvatanjem uzimaju se sve vode od „biloškog minimuma“ do protoka od deset kubnih metara protoka, što će reći da će periodi kada bi ugroženim delom korita proteklo nešto više vode od pomenutog minimuma, bili izuzetno retki ili ih u uslovima redukovanih zimskih padavina, ne bi uopšte bilo.
Najveće opasnosti do kojih bi neminovno dovela izgradnja MHE Pakleštica bili bi već pomenuto uprosečivanje protoka uz veliko redukovanje količine vode koja je potrebna za preživljavanje ovog ekosistema. Klisura Vladikina ploča duga je oko 3 km i sastavljena je od niza delova brzog toka i ogromnih, dugih i dubokih virova u kojima se voda smiruje. Odnos ovih delova je 50 : 50 i posledica je rada vodene sile u mekom i veoma poroznom krečnjaku. Strane klisure bogato su obrasle vegetacijom osim na nekoliko vertikalnih odseka gde nije bilo moguće stvaranja humusa za rast biljaka. U tim velikim sastojinama hrasta, graba, jasena, lipe žive sve poznate životinje Stare planine osim jelena, medveda i velikog tetreba mada povremene boravke medveda možemo sa sigurnošću predvideti budući da su pećine klisure mesto fosilnih nalaza koji govore o permanentnom prisustvu ovog velikog sisara tokom istorije.
Od retkih životinjskih vrsta u klisuri je primećen i ris koji se u zadnjim decenijama širi sa područja Karpata a njegovo ponovno prisustvo na ovom prostoru poznato je već dvadesetak godina (podaci Zavoda za zaštitu prirode). Zbog svoje nepristupačnosti može se reći da je klisura veoma važan i fizički zaštićen biotop sa velikim brojem retkih i zaštićenih vrsta ptica, sisara, gmizavaca, vodozemaca i riba i svaka pa i najmanja promena značajno bi izmenila životne uslove neophodne za njihov opstanak. Promena režima snabdevanja vodom bila bi jedna od najdrastičnijih promena i njeno ostvarenje bi značilo velike ekološke štete sa posledicama koje čak nije ni moguće u potpunosti sagledati.
Ono što je moguće pretpostaviti sa veliim stepenom sigurnosti je da bi odsustvo visokih talasa prolećnih voda i letnjih bujica na koje je priroda spremna, nestalo sanitarne uloge visokih vodnih talasa. Sav organiski materijal biljaka klisure, njihovo lišće, završi svake godine u reci, gravitacijom ili radom veoma čestih i jakih vetrova u virovima se nataloži debeo sloj biljnog ostatka koji velikim talasima vode bude odnešen, usitnjen i rasporedjen na mnogo većem toku reke tako da nema negativnog uticajanjihovog gomilanja i raspadanja, bujanja bakterija, manjka kiseonika i zamuljivanja rečnog dna. Prolaskom uobičajenih visokih voda dno ostaje stenovito, peskovitoi šljunčano pa organizmi reke koji mogu opstati samo u ovim uslovima uspevaju da žive samo zbog toga i činjenice da imaju konastantan dotok uobičajenih količina vode. Vode na koje su evolucijom spremne i sa populacijama koje garantuju uspešan nastavak života zahvaljujući baš strukturi koja se bazira na brojnosti i odredjenoj fižičkoj i fiziološkoj spremnosti.
Manji i uprosečen protok Visočice u klisuri Vladikina ploča značiče neminovno i kumulativno taloženje hiljada tona biljnog materijala u dubljim i mirnijim delovima reke, njegovo raspadanje i vezivanje dostupnog kiseonika koji bi i sam bio redukovan zbog manjeg i mirnijeg protoka vode te neminovan nestanak svog živog sveta osim bakterija. Kako će to izgledati objasniće izmenjen scenario života nekoliko strogo zaštićenih vrsta čije su populacije u klisuri Vladikina ploča brojne i stabilne, sa tendencijom širenja van njene granice i predstavljanja baze odredjenh organizama za ostale staroplaninske tokove.
Vodeni kos je jedan od strogo zaštićenih stanovnika klsure Vladikina ploča, njegova populacija je stabilna a naseljenost staništa neuobičajeno velika uzevši u obzir njegovu veoma izraženu teritorijalnost. Njegov dom su priobalne litice klisure a ishrana je fauna dna predstavljena račićima i larvenim stadijumima insekata. U slucaju sasvim izvesnog zamuljivanja dna reke, pomenute hrane nestalo bi u potpunisti a sa njom i vodenog kosa. Izmena kosove ekološke niše neminovno će povući i nestanak većine ribljih vrsta sa potočnom pastrmkom na vrhu, sledi nestanak potočnog raka, vidre, većine vodozemaca i ptica koje su osim vodenog kosa upućene na ishranu insektima, ribama ili vodozemcima.
Klisura vladikina ploča je osim spomenika prirode i staništa retkih i zaštićenih vrsta poprište masovnog mresta velike populacije potočnih pastrmki koja svake jeseni u velikom broju zauzme mesta na ulazima i izlazima virova. To su mesta koja imaju idealan protok, dubinu, osvetljenost, temperaturu i granulaciju podloge za kvalitetan i nesmetan mrest. Da li treba objašnjavati šta bi od tog mresta ostalo u zamuljenom toku, ispresecanog branama vodozahvata i ribljim stazama koje su samo gradjevinski nastavak papirne besmislice prolaza i uvreda za bilo čije realno vidjenje prirodnog puta riba. Radi se o populaciji riba dužine od 4o do 80 cm i težina preko pet kilograma, koje prirodno odlaze čak u gornje tokove reke i bilo kakva ozbilnija prepreka bi bila mesto njihovog grupisanja, uništavanja , onemogućenog prolaza i razmnožavanja. Prepreka smanjenog toka vode, izloženost predatorima i LJUDIMA, prepreka brana, vodozahvata i nefunkcionalanih ribljih staza.
Estetske promene koje bi takodje nastupile u svom najdrastičnijem obimu, zanemarljive su u odnosu na kompletan nestanak života reke Visočice.
Takodje se ne može preći ni preko pretnje koju na geodiverzitet ima drastično smanjivanje protoka i punjenje korita reke raspadnutim biljnim materijalom.
Naime, klisura Vladikina ploča je jedno od nekoliko mesta gde reke iz zona nepropustnih škriljaca i peščara presecaju velike krečnjačke grede koje su mesta postojanja kraških izdani kao početka podzemnog puta vode koji završava u sabirnim basenima vodosnabdevanja Pirota i okolnih naselja. Drugim rečima, smanjenim i uprosečenim protokom vode kroz krečnjak klisure Vladikina ploča sasvim sigurno bi bilo ugroženo vodosnabdevanje grada Pirota kao i drastično izmenjen hemijski i bakteriološki sastav takve vode.
Zbog svega napred navedenog smatram(o) da je projekat izgradnje MHE Pakleštica krajnje štetan za prirodu klisure Vladiina ploča, kao i cele reke Visočice te da ga u interesu očuvanja prirode, njenih biljnih i životinjskih vrsta, treba odbaciti u potpunosti.
Aleksandar Panić

Нема коментара:

Постави коментар