Ivanje – U našoj opštini nema zakona!

Maline u neposrednoj blizini betonske baze

Ova priča se dešava u mestu Ivanja, koje se nalazi u opštini Prijepolje, na mestu stare crepane, na zemljištu koje je, u prošlosti, oduzeto Radislavu Đeriću, meštaninu Ivanje i njegovoj porodici.

Zelena patrola na delu u Ivanji

Gospodin Đerić polaže pravo na to parče zemljišta, oko kojeg se godinama vodi  sudski proces. Presude koje su donete donete su u njegovu korist, ali uz mnogo žalbi i sudski postupak se razvlači u nedogled. On je najstarija osoba u Ivanji i ne može sebi da priušti advokata i sada se boji da će mu biti oduzeto ono što mu zakonski pripada. Pita se da li se to čeka da on umre pa da onda preuzimanje njegove zemlje bude lakše?

– Sud je presudio u moju korist! Oni su se žalili i sad se proces razvlači, čekaju da ja umrem…- Radisav Đerić, meštanin Ivanje

• Meni se čini da u našoj opštini nema Zakona! – ogorčen je Radislav Đerić.

O čemu se zapravo radi u ovoj priči? Kakvo je to parče zemlje koje je toliko bitno?

– To je zemljište mojih predaka! Zemljište je pod sudskim sporom! – Radisav Đerić, meštanin Ivanje

Na tom mestu se nekada nalazila stara crepana a danas se nalazi betonska baza, drobilica kamena, u planu je asfaltna bazna stanica, kupljena polovna u Nemackoj a planira se i postavljanje bazne stanice mobilne telefonije Telekoma Srbije. Na samo 60-ak metara od prvih kuća! Na tuđoj zemlji!

Veliki zagađivač ušuškan u predivnoj prirodi

Milun Dragutinović, advokat, poreklom iz Ivanje, objašnjava da je:  građevinsko preduzeće „Rad“, koje je poslovalo na tom mestu, kupio je gospodin Beganović Bahrija, koji je u to vreme bio vlasnik i firme „Voćar – Lutka“ i da se sada, na pomenutoj parceli zapravo nalaze dva nova preduzeća, „Rad Labud“ i „Labud Plus“, u vlasništvu kćerke i sina Bahrije Beganovića.

– Nećemo im dozvoliti da nam upropaste životnu sredinu i kvalitet života. – Milun Dragutinović, advokat

Amel Kurbegović iz „Arhus centra Jugozapadne Srbije“ kaže da se – praktično – ne zna na koga se tu šta „vodi“! Građanima iz Ivanje sve to deluje kao da se nešto prikriva i da postoje neki privatni interesi koji se ostvaruju na štetu njihovog zdravlja i kvaliteta života. Kamen se drobi, pravi se beton i asfalt. To su aktivnosti koje zagađuju životnu sredinu i za koje je potrebno da se radi Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

– Ako asfaltna baza nije zagađivač zašto je zakonom predviđena izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. – Amel Kurbegović, Arhus centar Jugozapadne Srbije

Po rečima advokata Dragutinovića, asfaltna baza kupljena je u Nemačkoj na otpadu i čiji je kapacitet 200 tona/sat. Za tu veličinu i kapacitet bazne stanice, po zakonu Republike Srbije, neophodno je raditi posebnu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, potrebno je imati filtere i preduzimati sve neophodne mere da se zaštiti zdravlje i životi ljudi koji žive u neposrednoj blizini.

Buduća asfaltna baza ugroziće životnu sredinu i zdravlje ljudi

U Ivanji su najzastupljenije privredne aktivnosti: poljoprivreda i proizvodnja hrane. To je čuveni malinarski kraj, njihove maline se izvoze u EU.

– Našu proizvodnju ugrožava rad asfaltne baze.- Fahim Ćatić preduzetnik iz Ivanje

U neposrednoj blizini, baznog postrojenja, se nalazi i fabrika konditorskih proizvoda i firma za proizvodnju ekološke ambalaže, koje svakodnevno trpe štetu od prašine i buke. Ukoliko postrojenje dobije dozvolu za rad, na čemu se, očigledno, užurbano radi, to dovodi u pitanje čitavu budućnost izvoza malina u EU.

– Ja sam član SNS-a, i prijavio sam slučaj predsedniku Vučiću. On će to sigurno rešiti! – Branislav Tomašević, predsednik MZ Ivanja

Ako je Nemačka otpisala takvu asfaltnu bazu, baš iz razloga da ne prlja njihov vaduh i hranu, sigurno neće dovoliti uvoz malina sa njiva i polja koje se nalaze blizu takvog zagađivača.

Advokat Dragutinović nam objašnjava:

– Dobili su rešenje da zaustave rad još u martu, ali od toga ništa. – Milun Dragutinović, advokat koji zastupa građane Ivanje

• Da bi se izbegla izrada Studije o proceni uticaja imamo pokušaj faksifikovanja kapaciteta asfaltne baze na 50 tona/sat, umesto 200 tona/sat, jer u tom slučaju ne bi bila potrebna izrada posebne Studija, nego će sve moći da se „provuče“ pod istom Studijom koju je u obavezi da izradi Telekom Srbija, zbog postavljanja njihove baze za mobilnu telefoniju na dimnjaku koji se nalazi u krugu preduzeća. Ćerka gospodina Beganovića, koja je i direktor jednog njegovog preduzeća, je sa Telekomom Srbija, brže-bolje sklopila ugovor o postavljanju baze mobilne telefonije.

Iako su meštani, vođeni zdravim razumom i logikom ubeđeni da ovakav potez gospodina Beganovića i njegovih direktora i prijatelja neće proći, neophodno je raspetljati ovaj slučaj do kraja i naći gde su pravljeni propusti i na čiju štetu/korist.

• Sve se ovo dešava jer je politička opcija kojoj pripada Bahrija Beganović u koaliciji sa vladajućom strankom u Prijepolju! – tvrdi advokat Milun Dragutinović, koji zastupa građane u sudskom postupku koji vode građani Ivanje proti firmi porodice Beganović.

Zelena patrola u potrazi za istinom

Dobrobit i profit pojedinca ne mogu biti iznad dobrobiti zajednice, zdravlja i kvaliteta života ljudi koji tamo žive!

Autor teksta: Dino Mujanović,

Linkovi prema objavljenoj informaciji:

https://hronograf.net/2017/11/23/ivanja-bezakonje-profit-pojedinca-va/

https://www.jutarnjiglasnik.info/gradovi/ivanja-u-nasoj-opstini-nema-zakona/

Ministar Goran Trivan dao zeleno svetlo za ekološku katastrofu na Staroj planini

Posredstvom Vojvođanske zelene inicijative, dobili smo saopštenje predsednika Udruženja „Temska“, Aleksandra Jovanovića Ćute,  koje prenosimo u celosti:

Foto: Screenshot/ Youtube, Vladimir Filipović

POZITIVNO REŠENJE MINSTRA GORANA TRIVANA ZA MHE PAKLEŠTICA ČIJA IZGRADNJA NIJE PREDVIĐENA PROSTORNIM PLANOM PARKA PRIRODE STARA PLANINA!

Foto: Screenshot/ Youtube, Aljazzera

Dana 18.07.2017. ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je pozitivno rešenje na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju MHE Pakleštica. Stavljanjem potpisa na ovaj dokument ministar Goran Trivan dao je zeleno svetlo za ekološku katastrofu od čijih se posledica Stara planina nikada ne bi oporavila.

Projekat izgradnje mhe Pkleštica nije predviđen Prostornim planom. Pokušaj da se on na silu ugura u Prostorni plan sprečio je Dušan Mitić zajedno sa Aleksandrom Panićem i novoizabranim predsednikom MZ Pakleštica. Komisija za izmenu Prostornog plana zasedala je prekjuče. 

Inicijativu za njeno sazivanje pokrenuo je čovek iz ministarstva ekologije (ne znam kako se zove nije ni bitno) koji je ujedno i član komisije. Mhe Pkleštica najveća je u odnosu na sve ostale mhe na Staroj planini jedino što je nema u Prostornom planu. Međutim projekat i dokumentacija za nju postoji, Zavod za zaštitu izdao je nekoliko mišljenja i rešenja za taj projekat.

Njena izgradnja planirana je na mestu najvećeg mrestilišta ribe na Staroj planini u masivu Vladikinih ploča. Projektom je predviđeno miniranje 2km dugačkog tunela kroz masiv i izmeštanje 10km toka reke Visočice. Bio bo to kraj praktično za sav  živi svet na većem delu Stare planine.

Iz dokumenta u prilogu jasno se vidi o čemu se radi. Ministar Trivan potpisao je pozitivno rešenje za Paklešticu i to odmah čim je stupio na mesto ministra. Ovaj dokument stavlja ga u veoma nezgodnu poziciju iz više razloga.

Prigovor na mišljenje o uticaju na životnu sredinu projekta izgradnje MHE Pakleštica

Mini hidroelektrana Pakleštica zasniva svoj rad na dovođenu voda Visočice do mašinske hale hidrocentrale, vodozahvatom i tunelom dugim 2100 metara, kroz masiv Vidliča, tvoreći bypass mimo prirodnog toka reke Vosičice. Time i projektovanim „biološkim minimumom“ od 900 litara u sekundi, značajno bi se narušio vodni režim od koga zavise svi organizmi reke i njene neposredne okoline a novonastali uslovi nikako se ne bi mogli nazvati životnim jer bi promene drastično uticale na kompletan bio i geodiverzitet Vladikine ploče, rečne klisure pod posebnim režimom zaštite u Parku prirode Stara planina. Te iste promene vodnog režima u klisuri i delu toka Visočice nizvodno od nje, u ukupnoj dužini od osam kilometara, osim na živi svet reke i planine, izazvaće nesagledive posledice po život ljudi u čitavoj pirotskoj kotlini.

Kao karakteristična bujična reka, Visočica ima umereno niske vodostaje tokom većeg dela godine i dva do tri vrha u protoku, sa desetostruko većom količinom vode u jedinici vremena ali u relativno kratkom vremenskom trajanju, od par dana tokom letnjih nepogoda i velike količine padavina do nekoliko prolećnih nedelja prilikom otapanja snega. Čak i ovo pravilo treba prihvatiti uslovno jer u evidentnoj promeni klime zimske padavine često izostanu u uobičajenom obimu a letnje budu smeštne u samo dva do tri vrlo udaljena i kratka intervala ali sa dramatičnim posledicama.

Prosek protoka rekom Visočicom daleko je veći od projektom predstavljenog „biološkog minimuma“ jer u razlaganju godišnjih količina padavina značajno utiču još uvek očuvane pašnjačke i šumske sastojine u gornjim tokovima pritoka Visočice. Na tom i takvom protoku je baziran čitav život reke i njenog šireg priobalja i njegovim drastičnim menjanjem u smislu daljeg uprosečavanja, vrši se praktično uništenje svih organizama reke i onih koji su svoj opstanak bazirali u tom ekosistemu sa njegovim integralnim osobinama. Planiranim vodozahvatanjem uzimaju se sve vode od „biloškog minimuma“ do protoka od deset kubnih metara protoka, što će reći da će periodi kada bi ugroženim delom korita proteklo nešto više vode od pomenutog minimuma, bili izuzetno retki ili ih u uslovima redukovanih zimskih padavina, ne bi uopšte bilo.

Najveće opasnosti do kojih bi neminovno dovela izgradnja MHE Pakleštica bili bi već pomenuto uprosečivanje protoka uz veliko redukovanje količine vode koja je potrebna za preživljavanje ovog ekosistema. Klisura Vladikina ploča duga je oko 3 km i sastavljena je od niza delova brzog toka i ogromnih, dugih i dubokih virova u kojima se voda smiruje. Odnos ovih delova je 50 : 50 i posledica je rada vodene sile u mekom i veoma poroznom krečnjaku. Strane klisure bogato su obrasle vegetacijom osim na nekoliko vertikalnih odseka gde nije bilo moguće stvaranja humusa za rast biljaka. U tim velikim sastojinama hrasta, graba, jasena, lipe žive sve poznate životinje Stare planine osim jelena, medveda i velikog tetreba mada povremene boravke medveda možemo sa sigurnošću predvideti budući da su pećine klisure mesto fosilnih nalaza koji govore o permanentnom prisustvu ovog velikog sisara tokom istorije.

Od retkih životinjskih vrsta u klisuri je primećen i ris koji se u zadnjim decenijama širi sa područja Karpata a njegovo ponovno prisustvo na ovom prostoru poznato je već dvadesetak godina (podaci Zavoda za zaštitu prirode). Zbog svoje nepristupačnosti može se reći da je klisura veoma važan i fizički zaštićen biotop sa velikim brojem retkih i zaštićenih vrsta ptica, sisara, gmizavaca, vodozemaca i riba i svaka pa i najmanja promena značajno bi izmenila životne uslove neophodne za njihov opstanak. Promena režima snabdevanja vodom bila bi jedna od najdrastičnijih promena i njeno ostvarenje bi značilo velike ekološke štete sa posledicama koje čak nije ni moguće u potpunosti sagledati.

Ono što je moguće pretpostaviti sa veliim stepenom sigurnosti je da bi odsustvo visokih talasa prolećnih voda i letnjih bujica na koje je priroda spremna, nestalo sanitarne uloge visokih vodnih talasa. Sav organiski materijal biljaka klisure, njihovo lišće, završi svake godine u reci, gravitacijom ili radom veoma čestih i jakih vetrova u virovima se nataloži debeo sloj biljnog ostatka koji velikim talasima vode bude odnešen, usitnjen i rasporedjen na mnogo većem toku reke tako da nema negativnog uticajanjihovog gomilanja i raspadanja, bujanja bakterija, manjka kiseonika i zamuljivanja rečnog dna. Prolaskom uobičajenih visokih voda dno ostaje stenovito, peskovitoi šljunčano pa organizmi reke koji mogu opstati samo u ovim uslovima uspevaju da žive samo zbog toga i činjenice da imaju konastantan dotok uobičajenih količina vode. Vode na koje su evolucijom spremne i sa populacijama koje garantuju uspešan nastavak života zahvaljujući baš strukturi koja se bazira na brojnosti i odredjenoj fižičkoj i fiziološkoj spremnosti.

Manji i uprosečen protok Visočice u klisuri Vladikina ploča značiče neminovno i kumulativno taloženje hiljada tona biljnog materijala u dubljim i mirnijim delovima reke, njegovo raspadanje i vezivanje dostupnog kiseonika koji bi i sam bio redukovan zbog manjeg i mirnijeg protoka vode te neminovan nestanak svog živog sveta osim bakterija. Kako će to izgledati objasniće izmenjen scenario života nekoliko strogo zaštićenih vrsta čije su populacije u klisuri Vladikina ploča brojne i stabilne, sa tendencijom širenja van njene granice i predstavljanja baze odredjenh organizama za ostale staroplaninske tokove.

Vodeni kos je jedan od strogo zaštićenih stanovnika klsure Vladikina ploča, njegova populacija je stabilna a naseljenost staništa neuobičajeno velika uzevši u obzir njegovu veoma izraženu teritorijalnost. Njegov dom su priobalne litice klisure a ishrana je fauna dna predstavljena račićima i larvenim stadijumima insekata. U slucaju sasvim izvesnog zamuljivanja dna reke, pomenute hrane nestalo bi u potpunisti a sa njom i vodenog kosa. Izmena kosove ekološke niše neminovno će povući i nestanak većine ribljih vrsta sa potočnom pastrmkom na vrhu, sledi nestanak potočnog raka, vidre, većine vodozemaca i ptica koje su osim vodenog kosa upućene na ishranu insektima, ribama ili vodozemcima.

Klisura vladikina ploča je osim spomenika prirode i staništa retkih i zaštićenih vrsta poprište masovnog mresta velike populacije potočnih pastrmki koja svake jeseni u velikom broju zauzme mesta na ulazima i izlazima virova. To su mesta koja imaju idealan protok, dubinu, osvetljenost, temperaturu i granulaciju podloge za kvalitetan i nesmetan mrest. Da li treba objašnjavati šta bi od tog mresta ostalo u zamuljenom toku, ispresecanog branama vodozahvata i ribljim stazama koje su samo gradjevinski nastavak papirne besmislice prolaza i uvreda za bilo čije realno vidjenje prirodnog puta riba. Radi se o populaciji riba dužine od 4o do 80 cm i težina preko pet kilograma, koje prirodno odlaze čak u gornje tokove reke i bilo kakva ozbilnija prepreka bi bila mesto njihovog grupisanja, uništavanja , onemogućenog prolaza i razmnožavanja. Prepreka smanjenog toka vode, izloženost predatorima i LJUDIMA, prepreka brana, vodozahvata i nefunkcionalanih ribljih staza.

Estetske promene koje bi takodje nastupile u svom najdrastičnijem obimu, zanemarljive su u odnosu na kompletan nestanak života reke Visočice.

Takodje se ne može preći ni preko pretnje koju na geodiverzitet ima drastično smanjivanje protoka i punjenje korita reke raspadnutim biljnim materijalom.

Naime, klisura Vladikina ploča je jedno od nekoliko mesta gde reke iz zona nepropustnih škriljaca i peščara presecaju velike krečnjačke grede koje su mesta postojanja kraških izdani kao početka podzemnog puta vode koji završava u sabirnim basenima vodosnabdevanja Pirota i okolnih naselja. Drugim rečima, smanjenim i uprosečenim protokom vode kroz krečnjak klisure Vladikina ploča sasvim sigurno bi bilo ugroženo vodosnabdevanje grada Pirota kao i drastično izmenjen hemijski i bakteriološki sastav takve vode.

Zbog svega napred navedenog smatram(o) da je projekat izgradnje MHE Pakleštica krajnje štetan za prirodu klisure Vladiina ploča, kao i cele reke Visočice te da ga u interesu očuvanja prirode, njenih biljnih i životinjskih vrsta, treba odbaciti u potpunosti.

Aleksandar Panić