четвртак, 02. новембар 2017.

Ministar Goran Trivan dao zeleno svetlo za ekološku katastrofu na Staroj planini


Posredstvom Vojvođanske zelene inicijative, dobili smo saopštenje predsednika Udruženja „Temska“, Aleksandra Jovanovića Ćute,  koje prenosimo u celosti:
Foto: Screenshot/ Youtube, Vladimir Filipović

POZITIVNO REŠENJE MINSTRA GORANA TRIVANA ZA MHE PAKLEŠTICA ČIJA IZGRADNJA NIJE PREDVIĐENA PROSTORNIM PLANOM PARKA PRIRODE STARA PLANINA!

Foto: Screenshot/ Youtube, Aljazzera
Dana 18.07.2017. ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je pozitivno rešenje na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju MHE Pakleštica. Stavljanjem potpisa na ovaj dokument ministar Goran Trivan dao je zeleno svetlo za ekološku katastrofu od čijih se posledica Stara planina nikada ne bi oporavila.
Inicijativu za njeno sazivanje pokrenuo je čovek iz ministarstva ekologije (ne znam kako se zove nije ni bitno) koji je ujedno i član komisije. Mhe Pkleštica najveća je u odnosu na sve ostale mhe na Staroj planini jedino što je nema u Prostornom planu. Međutim projekat i dokumentacija za nju postoji, Zavod za zaštitu izdao je nekoliko mišljenja i rešenja za taj projekat.
Njena izgradnja planirana je na mestu najvećeg mrestilišta ribe na Staroj planini u masivu Vladikinih ploča. Projektom je predviđeno miniranje 2km dugačkog tunela kroz masiv i izmeštanje 10km toka reke Visočice. Bio bo to kraj praktično za sav  živi svet na većem delu Stare planine.
Iz dokumenta u prilogu jasno se vidi o čemu se radi. Ministar Trivan potpisao je pozitivno rešenje za Paklešticu i to odmah čim je stupio na mesto ministra. Ovaj dokument stavlja ga u veoma nezgodnu poziciju iz više razloga.
Prigovor na mišljenje o uticaju na životnu sredinu projekta izgradnje MHE Pakleštica
Mini hidroelektrana Pakleštica zasniva svoj rad na dovođenu voda Visočice do mašinske hale hidrocentrale, vodozahvatom i tunelom dugim 2100 metara, kroz masiv Vidliča, tvoreći bypass mimo prirodnog toka reke Vosičice. Time i projektovanim „biološkim minimumom“ od 900 litara u sekundi, značajno bi se narušio vodni režim od koga zavise svi organizmi reke i njene neposredne okoline a novonastali uslovi nikako se ne bi mogli nazvati životnim jer bi promene drastično uticale na kompletan bio i geodiverzitet Vladikine ploče, rečne klisure pod posebnim režimom zaštite u Parku prirode Stara planina. Te iste promene vodnog režima u klisuri i delu toka Visočice nizvodno od nje, u ukupnoj dužini od osam kilometara, osim na živi svet reke i planine, izazvaće nesagledive posledice po život ljudi u čitavoj pirotskoj kotlini.
Kao karakteristična bujična reka, Visočica ima umereno niske vodostaje tokom većeg dela godine i dva do tri vrha u protoku, sa desetostruko većom količinom vode u jedinici vremena ali u relativno kratkom vremenskom trajanju, od par dana tokom letnjih nepogoda i velike količine padavina do nekoliko prolećnih nedelja prilikom otapanja snega. Čak i ovo pravilo treba prihvatiti uslovno jer u evidentnoj promeni klime zimske padavine često izostanu u uobičajenom obimu a letnje budu smeštne u samo dva do tri vrlo udaljena i kratka intervala ali sa dramatičnim posledicama.
Prosek protoka rekom Visočicom daleko je veći od projektom predstavljenog „biološkog minimuma“ jer u razlaganju godišnjih količina padavina značajno utiču još uvek očuvane pašnjačke i šumske sastojine u gornjim tokovima pritoka Visočice. Na tom i takvom protoku je baziran čitav život reke i njenog šireg priobalja i njegovim drastičnim menjanjem u smislu daljeg uprosečavanja, vrši se praktično uništenje svih organizama reke i onih koji su svoj opstanak bazirali u tom ekosistemu sa njegovim integralnim osobinama. Planiranim vodozahvatanjem uzimaju se sve vode od „biloškog minimuma“ do protoka od deset kubnih metara protoka, što će reći da će periodi kada bi ugroženim delom korita proteklo nešto više vode od pomenutog minimuma, bili izuzetno retki ili ih u uslovima redukovanih zimskih padavina, ne bi uopšte bilo.
Najveće opasnosti do kojih bi neminovno dovela izgradnja MHE Pakleštica bili bi već pomenuto uprosečivanje protoka uz veliko redukovanje količine vode koja je potrebna za preživljavanje ovog ekosistema. Klisura Vladikina ploča duga je oko 3 km i sastavljena je od niza delova brzog toka i ogromnih, dugih i dubokih virova u kojima se voda smiruje. Odnos ovih delova je 50 : 50 i posledica je rada vodene sile u mekom i veoma poroznom krečnjaku. Strane klisure bogato su obrasle vegetacijom osim na nekoliko vertikalnih odseka gde nije bilo moguće stvaranja humusa za rast biljaka. U tim velikim sastojinama hrasta, graba, jasena, lipe žive sve poznate životinje Stare planine osim jelena, medveda i velikog tetreba mada povremene boravke medveda možemo sa sigurnošću predvideti budući da su pećine klisure mesto fosilnih nalaza koji govore o permanentnom prisustvu ovog velikog sisara tokom istorije.
Od retkih životinjskih vrsta u klisuri je primećen i ris koji se u zadnjim decenijama širi sa područja Karpata a njegovo ponovno prisustvo na ovom prostoru poznato je već dvadesetak godina (podaci Zavoda za zaštitu prirode). Zbog svoje nepristupačnosti može se reći da je klisura veoma važan i fizički zaštićen biotop sa velikim brojem retkih i zaštićenih vrsta ptica, sisara, gmizavaca, vodozemaca i riba i svaka pa i najmanja promena značajno bi izmenila životne uslove neophodne za njihov opstanak. Promena režima snabdevanja vodom bila bi jedna od najdrastičnijih promena i njeno ostvarenje bi značilo velike ekološke štete sa posledicama koje čak nije ni moguće u potpunosti sagledati.
Ono što je moguće pretpostaviti sa veliim stepenom sigurnosti je da bi odsustvo visokih talasa prolećnih voda i letnjih bujica na koje je priroda spremna, nestalo sanitarne uloge visokih vodnih talasa. Sav organiski materijal biljaka klisure, njihovo lišće, završi svake godine u reci, gravitacijom ili radom veoma čestih i jakih vetrova u virovima se nataloži debeo sloj biljnog ostatka koji velikim talasima vode bude odnešen, usitnjen i rasporedjen na mnogo većem toku reke tako da nema negativnog uticajanjihovog gomilanja i raspadanja, bujanja bakterija, manjka kiseonika i zamuljivanja rečnog dna. Prolaskom uobičajenih visokih voda dno ostaje stenovito, peskovitoi šljunčano pa organizmi reke koji mogu opstati samo u ovim uslovima uspevaju da žive samo zbog toga i činjenice da imaju konastantan dotok uobičajenih količina vode. Vode na koje su evolucijom spremne i sa populacijama koje garantuju uspešan nastavak života zahvaljujući baš strukturi koja se bazira na brojnosti i odredjenoj fižičkoj i fiziološkoj spremnosti.
Manji i uprosečen protok Visočice u klisuri Vladikina ploča značiče neminovno i kumulativno taloženje hiljada tona biljnog materijala u dubljim i mirnijim delovima reke, njegovo raspadanje i vezivanje dostupnog kiseonika koji bi i sam bio redukovan zbog manjeg i mirnijeg protoka vode te neminovan nestanak svog živog sveta osim bakterija. Kako će to izgledati objasniće izmenjen scenario života nekoliko strogo zaštićenih vrsta čije su populacije u klisuri Vladikina ploča brojne i stabilne, sa tendencijom širenja van njene granice i predstavljanja baze odredjenh organizama za ostale staroplaninske tokove.
Vodeni kos je jedan od strogo zaštićenih stanovnika klsure Vladikina ploča, njegova populacija je stabilna a naseljenost staništa neuobičajeno velika uzevši u obzir njegovu veoma izraženu teritorijalnost. Njegov dom su priobalne litice klisure a ishrana je fauna dna predstavljena račićima i larvenim stadijumima insekata. U slucaju sasvim izvesnog zamuljivanja dna reke, pomenute hrane nestalo bi u potpunisti a sa njom i vodenog kosa. Izmena kosove ekološke niše neminovno će povući i nestanak većine ribljih vrsta sa potočnom pastrmkom na vrhu, sledi nestanak potočnog raka, vidre, većine vodozemaca i ptica koje su osim vodenog kosa upućene na ishranu insektima, ribama ili vodozemcima.
Klisura vladikina ploča je osim spomenika prirode i staništa retkih i zaštićenih vrsta poprište masovnog mresta velike populacije potočnih pastrmki koja svake jeseni u velikom broju zauzme mesta na ulazima i izlazima virova. To su mesta koja imaju idealan protok, dubinu, osvetljenost, temperaturu i granulaciju podloge za kvalitetan i nesmetan mrest. Da li treba objašnjavati šta bi od tog mresta ostalo u zamuljenom toku, ispresecanog branama vodozahvata i ribljim stazama koje su samo gradjevinski nastavak papirne besmislice prolaza i uvreda za bilo čije realno vidjenje prirodnog puta riba. Radi se o populaciji riba dužine od 4o do 80 cm i težina preko pet kilograma, koje prirodno odlaze čak u gornje tokove reke i bilo kakva ozbilnija prepreka bi bila mesto njihovog grupisanja, uništavanja , onemogućenog prolaza i razmnožavanja. Prepreka smanjenog toka vode, izloženost predatorima i LJUDIMA, prepreka brana, vodozahvata i nefunkcionalanih ribljih staza.
Estetske promene koje bi takodje nastupile u svom najdrastičnijem obimu, zanemarljive su u odnosu na kompletan nestanak života reke Visočice.
Takodje se ne može preći ni preko pretnje koju na geodiverzitet ima drastično smanjivanje protoka i punjenje korita reke raspadnutim biljnim materijalom.
Naime, klisura Vladikina ploča je jedno od nekoliko mesta gde reke iz zona nepropustnih škriljaca i peščara presecaju velike krečnjačke grede koje su mesta postojanja kraških izdani kao početka podzemnog puta vode koji završava u sabirnim basenima vodosnabdevanja Pirota i okolnih naselja. Drugim rečima, smanjenim i uprosečenim protokom vode kroz krečnjak klisure Vladikina ploča sasvim sigurno bi bilo ugroženo vodosnabdevanje grada Pirota kao i drastično izmenjen hemijski i bakteriološki sastav takve vode.
Zbog svega napred navedenog smatram(o) da je projekat izgradnje MHE Pakleštica krajnje štetan za prirodu klisure Vladiina ploča, kao i cele reke Visočice te da ga u interesu očuvanja prirode, njenih biljnih i životinjskih vrsta, treba odbaciti u potpunosti.
Aleksandar Panić

уторак, 31. октобар 2017.

Osnovni sud u Subotici oslobodio ekološkog aktivistu Đuru Vavroša

Osnovni sud u Subotici oslobodio ekološkog aktivistu Đuru Vavroša


Osnovni sud u Subotici je doneo 20. oktobra 2017. oslobađajuću presudu za Đuru Vavroša, ekološkog aktivistu.
Naime, u pitanju je višegodišnji sudski spor u kome je kompanija KRIVAJA d.o.o. tužila Đuru Vavroša, predsednika ekološkog udruženja „Hrast“ iz Krivaje, za narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti.
Građani Krivaje su posadili vetrozaštitni pojas i za to je dobijena i dozvola opštine Bačka Topola. Prvo smo zasadili 1.200 sadnica, ali su iz kompanije Krivaja d.o.o. to izorali. Ponovo smo zasadili još 700 sadnica duž celog naselja, ali su oni opet sve izorali. To sam izjavio u emisiji Zelena patrola" i na osnovu toga je kompanija Krivaja d.o.o. podnela tužbu u kojoj su tražili da me osude na godinu dana zatvora. Konačno se završilo višegodišnje mučno razdoblje u mom životu. Nastaviću da se borim za zdravu životnu sredinu!" preneo je Đura Vavroš.
Presuda je veoma značajna (kao i oslobađajuća presuda Draganu Pečurici, ekološkom aktivisti iz Bačke Topole) za sve ekološke aktiviste u Srbiji. Takođe, ovo je i dokaz kako uključivanje javnosti kroz saradnju medija i organizacija civilnog društva doprinosi vladavini prava, što je jedan od uslova pridruživanja Srbije EU.
Vojvođanska zelena inicijativa, partnerska organizacija Beogradske otvorene škole, ima za cilj da u okviru dokumentarne emisije Zelena patrola" isprati probleme i rešenja u oblasti zaštite životne sredine u okviru pristupanja Srbije EU. Program podrške civilnom društvu i medijima u oblasti Evropskih integracija sprovodi se u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koji podržava Švedska.

среда, 18. октобар 2017.

NAMA JE OVDE DO BOGA TEŠKO!





Građani Vrbasa: NAMA JE OVDE DO BOGA TEŠKO! Peconijev Vital i Veliki bački kanal


Veliki bački kanal

NAMA JE OVDE DO BOGA TEŠKO!





Ko zna šta se nalazi u zagađenjima koja se ispuštaju u Veliki bački kanal.

Možete analizirati, projektovati i planirati do sudnjeg dana – kaže Ratko Đurđevac
Od jedinstvenog građevinskog poduhvata i ponosa do sramote i rugla za manje od 200 godina.
Ovaj tekst bi mogao i tako da se zove. Toliko vremena nam je trebalo da dovedemo Veliki Bački Kanal od najznačajnijeg građevinskog poduhvata u ovom delu planete, do mrtve vode koja služi samo kao ogromna septička jama. Doduše, najaktivniji u tom uništavanju smo u poslednjih 70-ak godina, od pojave velikih industrija u naseljenim mestima pored kanala.
Vujadin Đurković, meštanin Vrbasa, se seća da su se ljudi tu do 60-ih godina proslog veka kupali i uživali u kanalu, da je tada kanal služio svojoj svrsi, navodnjavanju i odvodnjavanju, povezivao je dva velika plovna puta, Dunav i Tisu kao deo sistema Dunav-Tisa-Dunav.




Vital ima uređaj za prečišćavanje, ali ga ne koristi. Skupo im je! – kaže bivši radnik Vitala, Vujadin Đurković.

Kanal su ručno kopale hiljade radnika u periodu od 1793. do 1801. godine. Pušten je u rad 1802. godine i do 1960-tih je funkcionisao besprekorno. Od tada se kanal zagađuje od velikih zagađivača, uz prećutnu saglasnost doosilaca odluka.
Sve vlasti i sve industrije su okretale glavu od problema koje su sami stvarali. Carovala je (i caruje) korupcija – možeš da zagađuješ, sve dok daješ novac za zagađenje u budžet umesto u izgradnju prečišćivača! Umesto da se ulaže u prečišćivače finansiraju se fudbalski klubovi, lokalne manifestacije…
Danas je kanal nesto sasvim drugo od onoga za šta je projektovan i zamišljen. Pogotovo ako se zađe malo dublje, malo ličnije, ako se pitaju ljudi koji žive u mestima duž kanala.




Godinama se borimo, edukujemo građane i organizujemo proteste. – kaže Ratko Đurđevac, Ekološki pokret Vrbasa.

Ljudi u Crvenki, Kuli i Vrbasu se decenijama bore protiv daljeg zagađenja ovog vodotoka ali ostaje velika misterija kako se, i pored brojnih prijava, protesta građana, opomena iz EU, sa tom praksom zagađenja i dalje nastavlja. Ratko Đurđevac, presednik Ekološkog pokreta Vrbasa objašnjava da je industrija ulja i biljnih masti Vital najveći pojedinačni zagađivač u Vrbasu ali i na celom kanalu. Građani i organizacije su protiv Vitala i njegovog rukovodstva podnosile i podnose u proseku od 10-15 prijava godišnje a mogli bi da podnose i svakodnevno, uzimajući u obzir da Vital svakodnevno izbacuje neprerađenu vodu u Veliki bački kanal. Vital ima prečišćivač, ali ga ne koristiti jer je to za njih skupo.




Prirodnomatematički fakultet iz Novog Sada je uradio projekat za čišćenje Velikog bačkog kanala. – kaže dr Srđan Rončević

Više od 30 godina sve komunalne i industrijske otpadne vode se ulivaju u kanal bez ikakve prethodne prerade. Tamo više nema živog stvora, nema ni jednog živog organizma – kaže dr. Branko Milanović sa Prirodno matematičkog fakulteta iz Novog Sada.




Problem je nataloženi mulj i sediment, koji sadrži najrazličitije otrovne materije. – kaže dr Branko Miljanović, PMF u Novom Sadu

Ukupno dnevno zagađenje kanala je oko 350 m3/h. Količina koja je za sada potrebna da se izmulji da bi kanal profunkcionisao je oko 400.000 m3. Uz dodatak 350 m3 svakog sata. Koeficijent zagađenosti je oko 1.000 puta veći nego u Dunavu kod Novog Sada ili Beograda.
Dr. Miljanović objašnjava da problem nije u samoj vodi, nje svakako ni nema toliko, na nekim mestima voda u kanalu iznosi svega 10-20 cm. Problem je u mulju, u sedimentu. U količini sedimenta i količini i koncentaciji toksičnih materija u samom sedimentu.
Da ovde završimo sa brojevima i statistikom, da pričamo o tim ljudima koji žive pored otvorene septičke jame.




Zelena patrola na mostu kojim građani Vrbasa svakodnevno prolaze, uprkos nesnošljivom smradu!

Građani Vrbasa koji svakodnevno prelaze, preko jednog od 4 mosta u Vrbasu, su barem dva puta dnevno na „udaru“ kanala. Tamo i nazad. Ljudi koji žive pored kanala opisuju miris tokom letnjih meseci kao nesnosan. Opasnost po njihovo zdravlje i mogućnost obolevanja od malignih bolesti je mnogo veća nego u drugim u zagađenim sredinama. Oni su takođe svesni da je u civilizovanom svetu sramota dozvoliti tako nešto. Rekultivacija i ponovno aktiviranje kanalske mreže bi donelo mnogostruke koristi.




Nama je do Boga teško – kažu građani Vrbasa.

Ratko Đurđevac ima pitanje za nadležne šta se desilo sa 15 miliona evra koji su bili namenjeni za izgradnju centralnog prečišćivača otpadnih voda!? Radova nema!? Odakle će se sada stvoriti pare za nastavak tih radova i za radove na izmuljivanju kanala!?




Vital zagađuje i vazduh!

Postoji mnogo nelogičnosti u celoj ovoj priči ali isto tako i puno volje i odlučnosti ljudi iz ovih mesta da poprave svoje uslove za život. Ovde bi trebalo da se radi o dobroj stvari za sve. Za ljude koji tamo žive, za privredu cele regije kroz obnovu i ulaganje u kanalsku mrežu, za životnu sredinu.
Pitanje za nadležne. Životna sredina – sredina u kojoj se živi!? Životna sredina podrazumeva sredinu u kojoj je moguć život! Vrbašani imaju pravo na dostojanstven život, bez smradova i bez opasnosti po zdravlje građana.
  • Možete analizirati, projektovati i planirati do sudnjeg dana! – zaključuje Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa.




Zelena patrola često dokumentuje zagađenja na Velikom bačkom kanalu

Dino Mujanović, novinar saradnik,
Emisiju „Vrbas – Nama je ovde do Boga teško“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“, pogledajte na youtube kanalu Vojvođanske zelene inicijative:
https://www.youtube.com/watch?time_continue=123&v=w6r_ImNwhxA

Linkovi prema objavljenom tekstu:
http://www.nasemesto.rs/2017/10/17/foto-video-nama-je-ovde-do-boga-tesko-zelena-patrola-posetila-najzagadjeniji-kanal-u-evropi/



понедељак, 11. септембар 2017.

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“. 

NIKO NE PITA ŽABU KAD ISUŠUJE BARU

Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?! NIKO NE PITA ŽABU KAD ISUŠUJE BARU

Srbija je zemlja kojoj nedostaje energetska efikasnost!


– Predeli su privlaćni za turiste!

Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?!

“Srbija nije energetski ugrožena zemlja, zemlja kojoj energija nedostaje. Srbija je zemlja kojoj nedostaje energetska efikasnost! “
Tako priču počinje Mirko Popović, ekološki aktivista, a mi se nalazimo u Sjenici, na zapadu Raške oblasti poznate po svojim surovim uslovima za život i kao najhladnijem mestu u Srbiji i(  Jugoslaviji).
Sjenica je opština bogata prirodnim resursima: ugljem, vodom, šumom. Za ovaj region je karakteristično gostoprimstvo njenih stanovnika,koji žive u slozi i bez ikakvih nacionalnih netrepeljivosti. Većinsko stanovništvo čine Bošnjaci i Srbi, – kaže meštanin, Sulejman Muftarević.
U neposrednoj blizini Sjenice nalazi se rudnik uglja Štavalj. Upravo to je osnova za planove države da tu napravi termoelektranu snage 300 megavata (MW).
Živimo u vremenu velike globalne transformacije društva i globalne transformacije energetske politike, u vremenu kada većina ozbiljnijih država teži ka ekonomiji niske emisije CO2 i napušta koncept zavisnosti od fosilnih goriva. Nažalost, mi živimo u državi koja jako teško i sporo taj koncept usvaja
.Već 20 godina se živi u nekakvoj strepnji od izgradnje termoelektrane koja se već neko vreme potencira, najčešće u vreme predizbornih kampanja. Samo postojanje rudnika, koji je otvoren pedesetih godina prošlog veka, je tekući i potencijalno još veći problem za životnu sredinu ovog područja. U Štavlju se trenutno nalazi dubinski kop manjeg kapaciteta i manjeg negativnog uticaja, a za potrebe termoelektrane bio bi potreban površinski kop.- saznajemo u razgovoru sa Sedatom Vrcićem, predsednikom UO udruženja FLORES
– Rudnik Štavalj je i sada zagađivač! – kaže Sedat Vrcić.
Trenutni kapacitet rudnika je na nivou 70 000 tona godišnje, a planirano je, sa izgradnjom termoelektrane, da se poveća na 1 700 000 tona godišnje.  Takva investicija možda i nudi kratkoročna rešenja, ali  mogući dugoročni problemi podrazumevaju ugrožavanje životne sredine čitavog regiona.
Čak i pored svog malog kapaciteta, rudnik Štavalj je zagađivač voda, vazduha i zemljišta. Između ostalog, zbog otpadnih voda koje se ulivaju u reku Vapu, dom pastrmke i drugih riba, koje vole brze, planinske reke. Po rečima  lokalnog ribolovca Nedžada Pašovića, reka Vapa nije bogata ribom kao što je nekada bila i da su alge, koje su nekada bile autohtone i služile za ishranu ribe, zamenjene nekim drugim vrstama.
Pošto u blizini ne postoji drugi izvor, sasvim je jasno da će reka Vapa biti eksploatisana i da će njena prevashodna svrha biti hlađenje sistema termoelektrane. Sam rudnik Štavalj ima više podzemnih voda nego bilo koji drugi rudnik u Srbiji. Poseduje 4 pumpe, za izbacivanje nadolazećih podzemnih voda, od kojih je najmanja jača od pumpe koja snabdeva grad Sjenicu vodom.
Rudnik je već identifikovan kao ozbiljan zagađivač u raznim strateškim dokumentima. ’Eksploatacija uglja u energetske svrhe povećava količinu teških metala u vodi i vazduhu i podrazumeva emisiju sumpora i azotnih oksida. – kaže nam Mirko Popović.
Strepim od moguće gradnje termoeletrane i uticaja zagađenja na Rezervat Uvac- kaže Miljka Dučić, v.d. Rezervata Uvac.
Sjenica je opština u kojoj postoji 2500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što nam govori da postoji potencijal ovog područja u poloprivrednom i turističkom smislu.
Nedavno je brendiran sjenički sir. Pored poznatog sira, Sjenica nam nudi  i sjeničko jagnje, tele, pršutu, papriku u pavlaci itd. Ukoliko bi se izgradila termoelektrana svemu tome preti opasnost. U tom slučaju bi roba koja će dolaziti iz Sjenice morala na sebi da nosi oznaku velikog dimnjaka, da bi kupci znali da je to hrana koja se pravi u području gde postoji termoelektrana. To, kao što znamo, sigurno neće pomoći ekonomiji, ne samo Sjenice, već i čitavog regiona.  U poslednjih nekolika godina može se primetiti i porast broja turista, u ovom regionu. koji dolaze u ove krajeve zbog očuvanih prirodnih lepota i hrane.
Naravno, turisti ne idu tamo gde je zagađen vazduh.
– Lokalno stanovništvo Sjenice nije, do sada . imalo priliku da učestvuje o donošenju odluke o gradnji termoelektrane. – kaže Sedat Vrcić.
Da li će ovi predeli, koji se pominju još u 1252. godini kao mesto gde su Nemanjići imali svoje letnjikovce,  izgubiti svu svoju lepotu i čar dovođenjem investitora i izgradnjom termoelektrane? Kakvi su uticaji rudnika i potencijalni uticaji termoelektrane na rezervat Uvac koji se nalazi u neposrednoj blizini?
Miljka Đukić, v.d. direktorka Rezervata Uvac strepi, jer ovo zaštićeno prirodno dobro, koje po konfiguraciji terena, sa dve trećine svoje teritorije pripada opštini Sjenica, u potencijalnoj opasnosti od izgradnje termoelektrane. Opasnost preti biljnom i životinjskom svetu, preti celom živom svetu ovog predela.
Strepim od moguće gradnje termoeletrane i uticaja zagađenja na Rezervat Uvac- kaže Miljka Dučić, v.d. Rezervata Uvac.
Koliko je lokalna zajednica upućena u probleme koji prate gradnju termoelektrane? Koliko je uopšte lokalno stanovništvo uključeno u proces donošenja odluka od značaja za kvalitet života građana i stanje  životne sredine?
Kako je svest o zaštiti životne sredine niska, tako je i uključenost u odlučivanje o bitnim projektima – niska. U poslednje vreme se može osetiti promena u klimi kod stanovništva, ljudi su obavešteniji o problemu gradnje termolektrane. – kaže Nataša Milivojević, predsednica Ekološkog Udruženja ‘’Rzav’’ iz Arilja.
Lokalna samouprava je izdala obaveštenje da se, za sada, odustalo od projekta termoelektrane, ali da to pitanje ostaje otvoreno ukoliko se pojavi investitor u narednom periodu.
Važno je da lokalna zajednica ostane budna i u budućnosti.
‘’Bitno je da proces odlučivanja bude inkluzivan, mi ovde imamo pak obrnutu situaciju, da proces odlučivanja o kapitalnim projektima nije inkluzivan. Narodski receno – niko ne pita žabu kad isušuje baru!’’ – kaže Mirko Popović, ekološki aktivista.
Postojalo je nekoliko rokova za pokretanje ovog projekta, a prvobitna ideja je bila za 2015. godinu. U strategiji stoji da je rok 5 godina i dobra vest za stanovnike ovog mesta, a i celog regiona je da taj rok već teče, a investitora nema.
Ipak Evropa, a i ceo svet ide ka tome da se investira u projekte koji manje utiču na životnu sredinu i klimatske promene. Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?!
Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa Elektroprivredom Srbije, 2013.godine pokrenulo je inicijativu razvoja projekta „Štavalj“, koji tretira razvoj rudnika za potrebe snabdevanja ugljem kao energentom buduće termoelektrane snage 350MW, izgradnju predmetne termoelektrane i prenosa električne energije na elektroenergetsku mrežu Republike Srbije. – časopis RUDARSKI RADOVI, urednik: Prof.dr. Mirko Ivković.