петак, 28. јул 2017.

Projekat Dokumentarni tv serijal "Zelena patrola na delu" finansira Švedska vlada u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

понедељак, 17. јул 2017.

“Zelena patrola”: Kad mi tamo a ono SANACIJA DEPONIJE! – Kraj mukama građana Zajače ili čekanje poteza “novih igrača”?


Kompanija ,,Farmakom” je 2006. kupila rudnik i topionicu u mestu Zajača kod Loznice. Privatizacijom ovog dobra povećala se proizvodnja sirovog olova kao i reciklaža starih akumulatora. Međutim, kako kažu stanovnici ovog mesta, povećanu proizvodnju nije pratila i povećana kontrola zagađenja u fabrici i okolini fabrike.
Nakon privatizacije proizvodnja je povećana ćak za 4 puta, pored tri postojeće peći, kupljene su još tri. Milomir Gogić, poljoprivrednik iz Zajače ukazivao je kako postoji nedozvoljena količina olova u vazduhu, vodi i zemljištu. Pored isparenja iz ove fabrike, još jedan veliki problem meštana je svakako i deponija olova.
Osnovna škola se nalazi na samo sto metara od topionice, te su deca bila direktno izložena olovnim isparenjima. Meštani, koji su imali hrabrosti i oni koji nisu radili u ovoj fabrici, odlučili su da testiraju nivo olova u krvi svoje dece. Rezultati su bili poražavajući. Od 52 testirane dece, čak 50-oro je imalo sto posto više olova u krvi od dozvoljenog.
Dalibor Pahla, bivši radnik fabrike Farmakom i otac troje dece, kojima je izmeren visok nivo olova u krvi, imao je samo jednu želju da se njegova deca izleče. Sada je porodica Pahla u Nemačkoj gde deca imaju adekvatnu terapiju i negu.
Zelena patrola je posetila Zajaču nekoliko puta, nakon objavljenje priče o ovom problemu. U razgovoru sa Slobodanom Živanovićem, predsednikom MZ Zajača, dobijene su informacije o tome da je fabrika zatvorena, ali ne iz ekoloških već iz finansijskih razloga. Nakon zatvaranja fabrike ostala je deponija čije su se otrovne materije, prilikom kiša i vetrova, raznosile po Zajači i okolnim mestima, a vodenim putevima stizale čak i do Crnog mora.
Lokacija na kojoj se radi sanacija deponije
Vlada Republike Srbije je, iz budžeta odvojila novac, oko 2.200.000 evra, za sanaciju deponije. Rok za završetak sanacije bio je 05. maj 2017. Međutim, došlo je do obustave rada, zbog kako kaže Živanović, problema u projektu i potrebe izrade još nekih projekata.
Slobodan Živanović, predsednik MZ Zajača
U periodu kada je Farmakom radio i zagađivao, Zavod za javno zdravlje iz Šapca, odradio je testiranja i objavio da voda iz mesnog vodovoda u Zajači nije za piće, a ne preporučuje se čak ni za kupanje, niti napajanje stoke ili zalivanje zemljišta. -Trenutno se ovaj problem rešava uvođenjem vodovoda.- kaže Slobodan Živanović.
Fabrika je zatvorena, deponija delimično sanirana, reklo bi se, ide se lagano ka rešenju problema…Kad ono međutim…
Rudnik je ponovo prodat na licitaciji. U razgovoru sa Miroslavom Mijatovićem iz Podrinjskog Anti-korupcijskog tima saznajemo da je rudnik kupio jedan mladić, koji je svoju firmu registrovao u APR-u, godinu dana pre licitacije, sa početnim kapitalom od 500 dinara, te da je uplatio depozit prilikom kupovine rudnika od 117 miliona dinara. Mijatović ističe da se donosioci odlika nisu bavili poreklom ove imovine, a takođe ne zna se ni šta je tačno plan nove firme koja je kupila rudnik.
Ko je novi vlasnik rudnika u Zajači – Miroslav Mijatović, Podrinjski Antikorupcijski Tim
Izgleda da stanovnicima Zajače ostaje samo da čekaju sledeći potez novih igrača.
Link prema emisiji "Zajača - Kad mi tamo a ono međutim", iz dokumentarnog tv serijala "Zelena patrola na delu": https://www.youtube.com/watch?v=tTALrpYDdBU
Autorka teksta: Nina Kemera, novinar saradnik, Vojvođanska zelena inicijativa

Velika pobeda ekoloških aktivista: NEĆE BITI GRADNJE VISOKIH BRANA NA LIMU


 Poražen energetski lobi!



Izgradnja hidroelektrana, Brodarevo 1 i Brodarevo2, na granici Republike Srbije i Republike Crne Gore  obustavljena je konačnom presudom Upravnog suda Srbije, nakon višegodišnje borbe aktivista i nevladinih organizacija iz  Brodareva, Srbije i regiona…

Na protestu u Kumanici podrška ekologa iz regiona
U junu 2017. godine stiglo je, udruženju Prijatelji Brodareva, rešenje Upravnog suda Republike Srbije kojim se poništava Re­še­nje o obi­mu i sa­dr­ža­ju Stu­di­je o pro­ce­ni utica­ja na ži­vot­nu sre­di­nu pro­jeka­ta Bro­da­re­vo 1 i 2. Prema rečima ekoloških aktivista, brane bi predstavljale opasnost po životnu sredinu, ekosistem i zdravlje građana Brodareva i okolnih mesta.

Spomenik prirode Sopotnica bi bila ugrožena gradnjom visokih brana na Limu
Presuda Upravnog suda kojom se obustavlja projekat je konačna, i na nju kompanija “REV” koja je, od 2008. godine,  pokušavala dobiti dozvolu za izgradnju brana, nema pravo žalbe.
Pravni zastupnik nevladinih organizacija iz Prijepolja i Brodareva, Sreten Đorđević kaže za Zelenu patrol,  da je ovakva odluka pokazala da nevladine organizacije imaju moć i kapacitet da utiču na postupke koji, od samog početka  obiluju nezakonitostima, poput projekata Brodarevo 1 i 2.

Sreten Đorđević, pravni zastupnik ekoloških aktivista i udruženja
– Ovo je jedan od pokazatelja da ekološki aktivisti, ujedinjeni na nacionalnom i međunarodnom nivou, “naoružani”  istrajnošću i odlučnošću, mogu uspeti u zaštiti i očuvanju životne sredine i prirodnih dobara. – kaže, advokat Sreten Đorđević.

Ovako izgledaju reke ispod brana
Podsećamo da aktivisti i nevladine organizcaije, borbu za očuvanje Lima i Polimlja vode godinama. Pored mnogih spornih dokumenata koji se tiču ovih projekata, najproblematičnija je bila upravo Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Ovaj dokument nije bio usklađen sa zakonima Republike Srbije, pozivao se na nepostojeća dokumenta, određena područja koja bi bila ugrožena nisu ni spomenuta u studiji, a sumnja se da nije ni bilo terenskih analiza, koja bi pokazale uticaj ovog projekta na životnu sredinu. U međuvremenu su, ekološki aktivisti, bili i pretučeni na Javnoj raspravi u Prijepolju.

Stanovnici ovih krajeva uglavnom se bave poljoprivredom – Amel Kurbegović, Arhus centar Jugozapadne Srbije
Okolina reke Lim, kod mesta Brodarevo, obiluje raznolikom florom i faunom. Vidre, određene rečne vrste ribe i druge životinjske vrste bile bi ugrožene izgradnjom brana. Akumulacijom ogromne količine vode u branama postojala bi veća opasnost za građane u ovom području od oboljenja respiratornog sistema, i drugih bolesti uzrokovanih povećanjem vlage i zadržavanjem štetnih materija u ovom delu reke. Takođe, povećala bi se opasnost od poplava, a sela u okolini brana bi ostale bez prilaznog puta, zbog čega bi stanovnici morali da napuste ovaj kraj tj. Imali bismo ekološke izbeglice. Zarad izgradnje ove brane, aktivno muslimansko groblje, moralo bi, u suprotnosti sa zakonom, biti premešteno, a mnogi značajni  kulturno-istorijski spomenici bili su pod pretnjom da budu potopljeni i uništeni.

Zelena patrola s Esadom Kurbegovićem, Prijatelji Brodareva
Nakon ove presude, građani Brodareva i okolnih mesta uz reku Lim, moći će da nastave svoj život u skladu sa prirodom, da se bave poljoprivredom  i da rade na poboljšanju turizma u Polimlju…
Autor teksta: Ena Entina GUCUNSKI, novinar saradnik
Vojvođanska zelena inicijativa
Preporučujemo da pogledate emisiju “Brodarevo-Hoće brane na sve strane”, iz dokumentarnog tv serijala “Zelena patrola na delu”:https://www.youtube.com/watch?v=r6gUGodmQrk
linkovi prema objavljenom tekstu:
https://www.jutarnjiglasnik.info/ekologija/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu-porazen-energetski-lobi/
https://transformator.bos.rs/vesti/196/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista_-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu.html
http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu/
http://www.vesti.rs/Vesti/Velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-Nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-Limu.html
https://serbia-energy.eu/sr/single-feed/?postid=8464
http://www.agronews.rs/pobeda-ekologa-nece-biti-gradnje-brana-na-limu/
https://www.pinterest.co.uk/pin/243475923588018513/
http://www.ravnica.info/velika-pobeda-ekoloskih-aktivista-nece-biti-gradnje-visokih-brana-na-limu/

понедељак, 10. јул 2017.

GMO - Da se narod pita!

Naše je najbezbednije

GMO – Da se narod pita!


Srbija. Zemlja bogata, plodna i samoodrživa. Mogla bi da bude! Dovoljno obradive zemlje po glavi stanovnika, dovoljno prirodnih  resursa, ozbiljne naučne institucije sa isto toliko ozbiljnim programom razvoja i unapređivanja sorti i kultura sa dugogodišnjim rezultatima u svetu. Srbija ima sve predispozicije za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, koju podržava 80% građana Srbije, koji su u 135 opština u Srbiji, rekli NE GMO! 


Po rečima Prof. dr. Miodraga Dimitrijevića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prvo spominjanje GMO je bilo 2001. god. kada se obelodanila priča o uvozu genetski modifikovanog kukuruza. Jedno od glavnih pitanja koje naučnici od tada stavljaju sami ispred sebe je „da li čovek ima prava i znanja da se igra Boga?“


Prof. dr. Miladin Ševarlić, agroekonomista tvrdi da jak GMO lobi utiče na donošenje odluka i da postoji mogućnost ignorisanja mišljenja i volje svojih građana. Po njegovim rečima, formiranje Stručnog Saveta Za Bezbednost Hrane je dobar potez ali bez stručnih ljudi u tom Savetu, verovatno i jalov. U Savetu nema ni jednog genetičara, niko od članova nije osposobljen, niti ima naučne reference koje bi opravdavale činjenicu da taj Savet odlučuje o bezbednosti hrane koju jede 7,5 miliona ljudi u ovoj zemlji.



Zakon o Genetski Modifikovanim Organizmima koji je donet u proleće 2001. god., je kako kaže Prof. dr. Dimitrijević, bio u skladu sa svim što je Srbiji potrebno. Taj Zakon je bio u skladu sa evropskim propisima, nije izričito zabranjivao promet, izričito je zabranjivao setvu. Tada smo bili prva zemlja u regionu koja je donela takav zakon. Međutim, trenutno je na snazi Zakon  iz 2009. god., koji dovodi u pitanje Svetska Trgovinska Organizacija, zbog toga što, navodno, ovaj Zakon osporava „slobodan promet robe“, kao jedan od osnovnih postulata EU.



Imamo savršene uslove da budemo zemlja zdravstveno bezbednih proizvoda i organske hrane. Jedno od rešenja, u poljoprivredi, je da se ulaže u propagiranje i razvoj organske poljoprivrede, u male proizvođače. Poljoprivredni instituti i fakulteti u Srbiji su puni mladih i talentovanih ljudi koji nastavljaju rad svojih prethodnika i vrlo su kvalifikovani da očuvaju naše autohtone vrste i sorte. Time se čuva i zdravlje cele nacije, koja bi pojavom GMO proizvoda postala veštački hranjena nacija. Prof. dr. Danica Grujičić se pita da li ljudi iz vrha korporacija hrane svoju decu tim proizvodima. Da li bi oni dozvolili da njihovi najbliži budu deo eksperimenta zvanog GMO?



Ljudi iz struke, agronomi, poljoprivrednici, naučnici predlažu razna zdravija, samoodrživa i dugotrajnija rešenja. Stalnim ulaganjem i inovacijama u poljoprivredi, podsticajima i drugim merama, pomoći, pogurati, dati ruku srpskom seljaku. Seljak je vredan, seljak će se prilagoditi i uvek, kada može da bira, izabrati zdravije.



S druge strane, sa ekonomskog aspekta, ukoliko se dozvoli upotreba i promet GMO, to ce značiti potpuno potpuno prepuštanje srpskog tržišta stranim korporacijama, zavisnost od stranih kompanija i delimični gubitak suvereniteta države.



Zakon se, valjda, odnosi na sve. I na političare i na seljaka i na građanina. Da li je zaista GMO lobi toliko jak da može polako i da počne da se igra Boga? Mešanjem u zakone, meša se i u interna pitanja jedne suverene države. U pitanja u koja treba da se mešaju samo građani ove zemlje a građani su rekli STOP GMO u ogromnom broju.



-       GMO je deo problema a ne rešenja! Jer, kada bi se dala prilika našoj nauci i struci, kada bi se podržala proizvodnja autohtonih proizvoda u Srbiji, kada bi se ispoštovola volja građana to bi bilo i ekološki održivo i ekonomski opravdano i socijalno pravedno. Ne bi uopšte ni postojala potreba da se razmišlja o GMO! Domaće je najbezbednije! – zaključuje prof. Dr Dimitrijević




link prema emisiji "GMO - da se narod pita!" iz dokumentarnog tv serijala "Zelena patrola na delu: https://www.youtube.com/watch?v=mro9Ofli9JE




Linkovi prema objavljenom tekstu: 

    

петак, 09. јун 2017.

Prijepolje – niste gospodari naših života

Prijepolje – niste gospodari naših života



Zelena patrola sa građanima koji se protive odluci SO Prijepolje o rešavanju problema odlaganja otpada


U doba demokratije, ljudskih prava i slobode govora i odlučivanja, građani Prijepolja i okolnih mesta se suočavaju sa jednim vrlo ozbiljnim problemom. Naime oni se osećaju kao da im neko sva ta prava uskraćuje i pitaju se da li to neko želi da gospodari njihovim životima. I to ne „neko“ nego njihova lokalna samouprava. Isti oni ljudi koji su demokratski birani na te pozicije u cilju poboljšanja kvaliteta života građana tog područja.



Dobro došli u Prijepolje! – Zoran Ružić, udruženje građana CIMAP

Poboljšavanje kvaliteta života građana se ogleda, između ostalog, i u tome da im se obezbede osnovni sanitarni uslovi za život. U te sanitarne uslove za normalan život spada i pravilno i propisno odlaganje smeća. Otpad jeste jedan od najvećih problema na svetu i sve je manje prostora na koji taj otpad može da se odlaže. Prijepoljska lokalna samouprava je izabrala lokaciju Strugovi,u zaštićenom prirodnom dobru, „Predelu izuzetnih odlika Kamena Gora“,za odlaganje otpada, po rečima građana ili reciklažni centar, po rečima lokalne samouprave…
Po rečima Dragoljuba Zindovića, predsednika opštine Prijepolje, koga smo uspeli da sretnemo na lokalnoj proslavi – prvomajskom uranku,u Strugovima je predviđena izgradnja trasfer stanice za separaciju i reciklažu otpada, a ne deponije.


S predsednikom SO Prijepolje na prvomajskom uranku

Međutim, s’ obzirom na sva neispunjena obećanja, meštani okolnih sela lokalnoj samoupravi više ne veruju. Lokalitet Strugovi se nalazi u „Području izuzetnih odlika Kamena Gora“ i po svim pravilima zaštićenih područja tu se ne može zbrinjavati/odlagati/reciklirati otpad.
Advokat Sreten Đorđević kaže da je njemu, kao pravniku i ekološkom aktivisti potpuno nejasno kako je lokalna samouprava uopšte i mogla da donese ovakvu odluku. Po njegovim rečima to je samo još jedan paradoks u praksi postupanja lokalnih samouprava koje sebe, ovakvim odlukama, stavljaju iznad državnih odluka i zakona. Za njega, kao advokata, ovo bi trebalo da je vrlo čista situacija, uzimajući u obzir da je izgradnja ovakvog objekta APSOLUTNO nedopustiva u zaštićenom prirodnom dobru.

Međutim, i on, kao i svi meštani, boji se starog dobrog recepta – ako ne može milom, može silom!



Tražimo samo da se poštuju Zakoni i standardi predviđeni za zaštićene prirodne vrednosti. – građani Prijepolja.

Ovaj recept obožavaju sve lokalne samouprave u Srbiji, ne samo u Prijepolju. Uvek je lakše na silu se izboriti sa nekim problemima nego kroz dogovor sa ljudima. Jer ljudi ima raznih i svi oni nešto zahtevaju. Kako kaže predsednik Opštine, gospodin Zindović: „Mi se već 20 godina borimo sa istim problemom deponije i kako nađemo neko pogodno mesto, nađe se neko kome će smetati deponije na tom mestu.“


Tako je u celoj Srbiji! – kaže predsednik SO Prijepolje

Možda niste našli to „odgovarajuće“ mesto, gospodine Zindoviću? Možda su svi ti ljudi imali pravo kada im je smetalo Vaše „odgovarajuće“ mesto? Možda…


Dragoljub Zindović, predsednik SO Prijepolje u razgovoru s Milicom Alavanjom, Zelena patrola

Po rečima Budimira Teševića Bude, predsednika Ekološkog društva „Prijatelji Sopotnice“ svi meštani su uvereni da je izgradnja reciklažnog centra, takozvane transfer stanice samo lepo upakovan naziv za izgradnju deponije.


Imamo idealan predlog za deponiju – kaže Budimir Tešević, Ekološko društvo Prijatelji Sopotnice

Armel Kurbegović, iz „Arhus centra Jugozapadne Srbije“ kaže da je lokalna vlast ovu lokaciju izabrala najpre zbog blizine magistralnog puta jer im je tako olakšan pristup kamionima bez uzimanja drugih faktora u obzir. A takvih faktora ima puno. Zaštićeno područje, blizina kuća, blizina škole, blizina stotina hiljada zasada malina, čime se ljudi ovde diče i u čemu vide budućnost za sebe i svoju decu.
Ljudi, „obični“ građani su uvek za dogovor. Uvek za neki vid razgovora i uzimanja u obzir i njihovog mišljenja. Svi su oni svesni da sadašnja deponija predstavlja najveće ruglo Prijepolja i da svaka osoba koja u Prijepolje dođe, odlazi odatle sa gorkim ukusom smeća u ustima. Sadašnja deponija se nalazi uz magistralni put i nemoguće je zaobići i ne osetiti. Svi se slažu da je krajnje vreme da se nešto promeni i da se izgradi nova deponija ili transfer stanica. Da se izdradi nešto što će bar malo ulepšati život ovom ljudima ali ne po svaku cenu. Ne po cenu početka uništavanja prirodnih lepota koje oni imaju i koje žele da sačuvaju i za sebe i za svoju decu.
Meštani predlažu da se nađe rešenje koje će biti u skladu sa zakonom, u skladu sa očuvanjem prirode ovog prostora, u skladu sa njihovim željama da njihova deca, i deca njihove dece ostanu da žive tu gde su rođeni. Ne zato što nemaju gde drugde, nego zato što žele tu da ostanu jer im je tu najlepše. Predlažu da se i oni pitaju.

A lokalne samouprave?

Lokalne samouprave treba da se zapitaju zašto iz godine u godinu sve manje mladih ljudi želi da ostane u ovoj zemlji i u svojim gradovima i selima.
Nije lako biti vlast.
Još je teže biti čovek…
Dino Mujanović, novinar saradnik, Vojvođanska zelena inicijativa
Link prema emisiji „Prijepolje – Niste gospodari naših života!“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“: https://www.youtube.com/watch?v=dznjPLkMPBo
Projekat Dokumentarni tv serijal „Zelena patrola na delu“ finansira Švedska u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

Linkovi prema objavljenoj informaciji: